VREME NE POSTOJI!!!

,,Pogled u daljinu! Zadrži dah! SKOČI!!!!"

Padam! Sklapam oči jer me je strah da ih otvorim. Gde je zemlja i kad ću ponovo biti na njoj?

Toliko uspona i padova. Raznih pokušaja. Svađa, razgovora, odluka, ružnih reči. lepih reči... Toliko situacija, mesta, ljudi... Uspomene! To su sve trenuci u prošlosti koja ni ne postoji. Ironično je to što je čovek uvek bio izgubljen. Toliko izgubljen da je morao da izmisli vreme, da se seća prošlosti, da zamišlja budućnost. Potreba za kontrolom. Kontrolom onoga što je prošlo i onoga što će tek doći. Zašto jednostavno nisu mogli da prihvate takav pogled na svet u kome bi svako živeo samo TAJ dan? Baš TAJ bi svaki dan bi bio poseban, i samo tog dana bi znao ko je i ne bi razmišljao ni o budućnosti ni o prošlosti.

I šta se to desilo u prošlosti što je nateralo čoveka da počne da broji? Da označava dane, sate, minute, sekunde! Čemu sve to?

Danas je TAJ dan! I ja živim danas, ne juče i ne sutra, I srećna sam što sam tu danas jer mnogi  nisu ni juče bili tu, a mnogi sutra više neće biti sa mnom.

Zaustaviću kazaljke na svakom satu da ne bih znala koliko je sati... a ko zna možda za koji dan zaboravim i koji je dan, koji mesec, koja godina... 

06/09,2007 Posted to Generalna

Comments (3)


Prava odluka

Svako se bar jednom u životu nađe u situaciji kada mora da bira, vaga, razmišlja i donosi odluke. Kada treba da se odrekne nečega da bi dobio nešto drugo. Tada svi dobro mere, crtaju, kroje i na kraju, PRESEKU!

Često se dešava da presečemo na pogrešnom mestu, jer smo prevideli neke stvari.  Mislili smo da će ovaj put baš ispasti kako treba... ili nismo znali da će ono ostavljeno, bačeno sa strane, parče materijala, za koje smo mislili da nam više neće trebati, jednog dana samo nestati. Zagubiće se među svim onim ostalim komadićima, krpicama prošlosti, koje isto tako obezvređene i bačene, zaturene, čekaju da ih se bar neko, nekada seti. A onda jednog dana rešili ste da napravite neku novu košulju! ,, Danas sam shvatila da želim da imam košulju sa jednim cvetnim detaljem! Sećam se... Jednom sam imala neko cvetno platno, sa jedne strane prošarano plavim cvetovima, a sa druge zelenim! Tada sam više volela plavu boju od zelene i odlučila sam da koristim te plave cvetove. Valjda je onaj deo sa zelenim cvetovima još uvek tu negde! Znam da ga nisam sasvim odbacila. Znala sam da će mi možda jednom trebati, kao sada kada želim zelene cvetove. još odavno sam shvatila da mi plava boja baš i ne stoji, ali gde je sad to zeleno cveće?!?! Zašto ga nema ovde???"

I tako... pretražili ste sve ćoškove sobe, sva nekada davno odbačena platna, i baš tog platna nema! A vi... Vi se ne sećate da je nešto bilo toliko loše... da je postojao razlog... da... da ste nekoga toliko povredili svojom odlukom. Ali čime? Time što ste rekli istinu, što ste želeli najbolje za sebe, ali i za druge? 

,,Ljudi greše!!!" Uporno vam govore. Ali, zar i ja grešim? Zar je to bila greška? 

DA LI JE OVO GREŠKA?

06/05,2007 Posted to Generalna

Comments (2)