*Wicked*

Glupo pitanje: "Da li ste se nekad osećali loše?"

Da li neko želi da odgovori: "ne"?

Tako sam i mislila

Naša poznata pesnikinja je rekla:

"... Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

Dok od sebe samo nagoveštaj da."

Da li je ovo stvarno istinia? Da li smo mi - ljudska vrsta osuđeni na to da nam, sve što još uvek nije naše ili sve što možemo da vidimo kroz maglu, ne znajući pravu stvarnost toga, pričinjava veće zadovoljstvo nego ono što možemo, nego ono što imamo?

Zašto uvek žudimo za onim do čega je teško doći, a ne za onim što nam se daje? Juče sam se osećala loše. Loše zbog drugih ljudi, koji meni nikad nisu uradili ništa osim što su bili dobri prema meni. Bilo mi ih je žao, jer ne znam šta sam ja njima učinila da oni tako pate zbog mene. Da li je pogrešno biti opušten i svoj u prisustvu nekoga kome se sviđaš, kad si svestan da će baš ta tvoja opuštenost još više da privuče tu osobu. 

Dok sam bila mlađa često sam osuđivala mamine ledene kraljice čijih pogleda mnogi ljudi nisu vredni, a sada shvatam da je bolje biti takav. Kad su se one osećale loše zato što su nekome slomile srce? Nikad... možda, da sam ja bila takva prema nekima oni ne bi prošli kroz ono što su prošli zbog mene. Ja sam se uvek trudila da ostanem onakva kakva sam, bez obzira na to da li me ta osoba interesuje ili ne, a sad mi je jasno da sam grešila, jer je svaki moj osmeh davao lažnu nadu i budio požudu. 

A šta je sa onima koji su uspeli da mi priđu toliko da su me zainteresovali, na neko vreme. Pustiti nekoga u svoj život nije mala stvar. I dobro sam se uverila da reči: "Nemoj da se vezuješ za mene, jer ja za tebe neću." ne znače ništa. Svaki put su mi se obile o glavu. Svaki put su se vezali, a ja sam samo želela da odem. Kako nekome staviti do znanja da ti ne želiš ništa ozbiljno?

Dakle, pouka koju sam ja izvukla je - dobro je po nekad biti ledena kraljica, ignorisati, ne obraćati pažnju i ne dozvoljavati ljudima da vam priđu, a pogotovo ne da vas upoznaju. Pre ili kasnije oni će shvatiti da je to bilo za njihovo dobro.