Мрак је остао у њему!

    Опет сам тужна... Ваљда једино тад могу да пишем. Остали дани су исувише светли.

    Седим и гледам у под, широм отворених очију. Сузе се полако скупљају од чега ми вид постаје благо замагљен. Никад нисам гледала кроз сузе. И зашто уопште плачем? Јер се осећам повређено?! Не, није то, повређени су они који не знају шта их очекује, а ја знам. Сваког дана се пробудим и помислим: "Шта ће данас бити?". Бити оптимиста у мом случају значи наставити мучење, јер ми тај оптимизам даје снагу да наставим и да верујем да ће данас бити боље, али никад није. Никад не престаје, никад се не зауставља. И баш као што река тече и носи шљунак са собом, и мене ова река вуче по свом мрачном и прљавом дну. И све оно што нас уче није тачно. Не функционишу никакве "Ја поруке", не вреди враћати ударце... Кажу: "Игнориши"! И шта онда? Игноришем и гледам како се руши, губим вољу да подметнем руку и спречим даље осипање, а оно све више пуца и круни се. Отпадају сви они лепи дани и полако падају у заборав, а све оно ружно остаје. Расте и јача сваким даном.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА ЗАТВОРИМ ОЧИ И ОДЕМ!

П. С. Да, ово је намењено теби О! 

08/15,2008 Posted to Generalna

Comments (4)


Црно - бели свет

   
    Када би бело видели као истину, а црно као лаж, онда би боје биле све остале варијанте истине и лажи, а сви знамо да је истинитост субјективна, уколико се не ради о научним чињеницама. Раније сам увек говорила да санјам у боји, али више нисам сигурна у то. У последње време ми се живот претворио у црно - бели свет и још увек не могу да утврдим како је до тога дошло. Волела бих да макар могу да кажем да је бело - црни свет, али није.
   
    Да ли је стварно истинитост субјективна или је то измислио неко ко није желео да други мисле да лаже? До сад сам се увек водила изреком: ''Док не видим не верујем!'', а шта је са стварима које не могу да видим, онда на основу свог субјективног осећања или жеље (помешаних са одређеним социјално-културним правилима и моралним начелима) одлучујем да ли је то могучће или не, а на основу тога закључујем о истинитости. Али шта кад ни то није могуће, а то се углавном дешава када су укључене емоције. Да ли лаж може да постане истина и под којим условима је то могуће? И како ћемо подвући црту и за нешто са сигурношћу рећи да је лаж, а не скривање, прећуткивање, извртање истине, улепшавање чињеница или преувеличавање? Ја и даље бирам да мислим да су све то лажи и усуђујем се, упркос упозорењима других да кажем да не верујем и да нећу да верујем људима који имају обичај да свакодневно употребљавају наведено. 

08/13,2008 Posted to Generalna

Comments (5)